NOVOSTI


20.09.2003. - završna plenarna sesija

>>>>Prezentacija projekta "Misteriozni voz"

Poslednjeg dana Konferencije predstavljen je pozorišni projekat “Putnici – Misteriozni voz”(Mađarska-Srbija). Ideja za započinjanje ovog projekta rođena je na pozorišnom festivalu u Budimpešti. Tom prilikom Ivan Medenica, pozorišni kritičar, i Anja Suša, reditelj, stupili su u kontakt sa mađarskim pozorištem “Barka”. U želji da se ostvari saradnja, osmišljen je projekat u kome bi učestvovao dramski pisac iz Mađarske, reditelj i umetnička ekipa iz Srbije, a glumački ansambl većinom bi sačinjavali mađarski glumci iz Vojvodine.

Ova predstava se bavi istraživanjem zajedničkih mitova i stereotipa balkanskih zemalja. Želja autora bila je da, na estetičkom nivou, iskoriste metod rada pozorišta “Barka”. Ovakav rad podrazumeva da novi dramski tekst nastaje na probama, u procesu stvaranja. Tako tekst nije čvrst i nepromenljiv, već raste i razvija se u dužem vremenskom procesu.

Produkcijski problemi su izazvali zastoj u stvaranju predstave “Putnici”, međutim, izgleda da je blizu trenutak kada će ona biti finalizovana. Kada se ova predstava realizuje biće bilingvalna i moći će paralelno da se igra na tri scene, od kojih svaku možemo nazvati matičnom, i to u Beogradu, Budimpešti i nekom gradu u Vojvodini.

Autor tekstualnog predloška za predstavu “Putnici”, Janos Matuz (Mađarska) je objasnio da junaci njegove drame moraju da se odvaže na misteriozno putovanje na kome otkrivaju šta se desilo i na kome moraju da spasu jedni druge da bi došli do odgovora.

Gospodin Matuz je naveo da su mu Miodrag Bulatović i Franc Kafka bili uzori, a naročito Danilo Kiš čijim sofisticiranim jezikom govori jedan od junaka njegove drame. Smisao ove predstave treba tražiti u postavljanju pitanja šta znači stići na vrh za ljude različitog porekla, iz različitih regiona.

Režiserka, Anja Suša je govorila o svom jedinstvenom iskustvu u radu na ovoj predstavi, gde se aktivno učešće traži od samog početka. Ovakav način rada čini da se predstava neprekidno menja i da se traže nova, bolja rešenja tokom procesa stvaranja. Posle razgovora sa autorima usledilo je čitanje odlomka iz teksta. Ovaj mali, umetnički događaj, izuzetnim, učinila je interpretacija, naše velike glumice, Eve Ras.

Pored toga, pravo osveženje, činili su autori muzike za ovu predstavu: Marko Nježić i Marko Grubić, članovi sastava Vrooom, koji su uživo na svojim instrumentima pratili čitanje “Putnika”.

>>>> Zaključci sa konferencije

Usledila je završna plenarna sesija Konferencije na kojoj je sumiran rad u proteklih nekoliko dana i učinjeni su predlozi zajedničkih projekata za realizaciju do sledeće Konferencije. Zadatak da ovo učine imali su dr Milena Dragicević Šešić, rektor Univerziteta umetnosti u Beogradu(SCG) i dr Sanjin Dragojević, sa Fakulteta političkih znanosti iz Zagreba (Hrvatska).

Oni su u zajedničkom zaključku izneli osnovne pretpostavke koje će bitno uticati na dalji razvoj Podunavskog regiona. Pre svega treba imati u vidu da je Evropska Unija vrlo važna za razvoj podunavskih zemalja, naročito sada kada se očekuje njeno proširivanje na nove punopravne članove. Kada se to dogodi zemlje ovog regiona umnogome će morati da preuzmu odgovornost za razvijanje komunikacije i konstruktivne saradnje između sebe

Osnovno za ovaj proces je uspostavljanje dijaloga i produbljivanje poznavanja. U tom smislu upoznavanje putem kulture može mnogo olakšati komunikaciju među zemljama. Treba uzeti u obzir da se podunavski identitet još stvara, da je pomalo konstruktivan, ali da ima veliki razvojni potencijal. Ovaj potencijal je toliko veliki da će u budućnosti umesto stalnog insistiranja na evropskoj podeli, istok-zapad, biti otvorena i druga linija, sever-jug i na taj način Podunavlje će dobiti prepoznatljive karakteristike i strateška obeležja razvoja.

Uprkos tome uviđamo da nijedna od podunavskih zemalja nije uvidela ovaj razvojni potencijal. Države nisu uvidele istinske potrebe stanovništva, a to je ono što bi dovelo do stvarnih konstruktivnih veza. U tom smislu potreban je pritisak civilnog drustva da bi se ove veze ostvarile i neophodno je stvoriti instrumente za realizaciju tog cilja.

Sa obzirom da je Dunav reka koja spaja , ali i razdvaja, treba imati u vidu da političke podele različito deluju na prekogranične veze, negde stimulativno, a negde potpuno destimulativno. U tom smislu neophodna je akcija civilnog društva i učenje kako da se sami angažujemo i kako da iskoristimo institucije Evropske Unije.

Kao jedan od najznačajnijih doprinosa konferencije naveden je njen umetnički diskurs. Umetnici su uvek slobodniji u izražavanju i njima je uvek lakše da ruše barijere i da ne dopuste da budu ograničavani u tome. Bilo bi opasno takvu stvar prepustiti političarima, jer nije cilj stvaranje novog regiona koji će biti zatvoren u sebe samog.

Umetničke inicijative uvek nadilaze regionalni karakter i birokratiju zamenjuju vizijom.
Dalji zaključak je bio da su sve prezentacije vođene u konstruktivnoj atmosferi, a da su se u većini slučajeva izdvojila tri polazišta: intersektoralnost, multikulturalnost i transnacionalni karakter. Najčešće istican model mogućeg razvoja prekograničnih veza je bio kulturni turizam.

Kulturni turizam utiče na razvoj određene regije, ali on kroz saradnju stručnjaka omogućava i transnacionalnost. Ono što je zanimljivo da se u kontekstu kulturnog turizma spominju pre svega visoko stručna područja i to arheologije, područje arhiva i dokumentacije, fotografije, arhitekture, književnosti, pozorišta i područje novih medija.

Ukazano je na to da su neki dobri običaji nestali, a da treba uložiti napor u to da se obnove. Primer za to je slobodan protok informacija o izdavaštvu u bivšoj Jugoslaviji, zatim učenje više stranih jezika, koje je pre rata bilo jedno od obeležja intelektualaca, a koje se danas skoro potpuno izgubilo, kao i postojanje časopisa sa nadregionalnim karakterom.

Ocenjeno je da je u pozorištu možda ostvaren najznačajniji domet u ostvarivanju komunikacije i da je pozorište izuzetno živo i pogodno sredstvo za to, a pre svega zbog harizmatičnih osoba koje imaju širok i jasan koncept svoga delovanja. Obećavajući položaj ima područje novih medija i ono danas treba da ima poseban prioritet jer omogućava dobru komunikaciju van uobičajenih kanala.

U daljem izlaganju predložen je prioritet u stvaranju određenih projekata. Zbog nedostatka koordinacije jedno ogromno bogatstvo individualnih inicijativa se ne koristi dovoljno. Zato je neophodno stvoriti više centara koji će se baviti sabiranjem i sažimanjem da bi se jasnije sagledao pravac kretanja daljih akcija.

Ovakav model policentrizma pokazao se vrlo dobro u zemljama Skandinavije i Mediterana. Poseban problem je pitanje medija uopšte, koji ne daju dobar protok informacija između susednih zemalja, a koji bi upravo imali obavezu pokretanja etičkih pitanja, vršenje uticaja, omogućavanje pristupačnosti i razbijanja stereotipa kao prepreke.

Na samom kraju izlaganja predloženo je stvaranje stalne ekspertske skupine u okviru ove konferencije radi evaluacije i omogućavanja uvida i ocene inicijativa koje su rezultirale radom ove konferencije.

>>>> Završna reč

gospoda Regina Helvig Smid (Regina Hellwig-Schmid), inicijator konferencije, zahvalila se učesnicima, pojedincima i institucijama koje su doprinele da se ovaj projekat ostvari. Ona je, takodje, najavila održavanje sledeće konferencije u Beču, 2005. godine i pozvala sve one koji su spremni za saradnju da se prijave za učešće.

Gospođa Vesna Danilović, pomoćnik direktora i glavni urednik programa Kulturnog centra Beograda, najavila je štampanje bilingvalnog zbornika koji će omogućiti da rad ove konferencije ostane trajno dobro.

Završnu reč, dala je gospođa Tatjana Petrović, sekretar sekretarijata za kulturu grada Beograda. Njena ocena je da su i umetnički nivo i nivo saradnje na ovoj konferenciji uspeli, da su prikazani konstruktivni predlozi od kojih je izdvojila projekat F-L-O-W 2006.

Prihvatanje organizacije III međunarodne dunavske konferencije za umetnost i kulturu od strane grada Beča, 2005. je još jedan od pokazatelja da je grad Beograd ispravno postupio kada je dočekao ovaj projekat i ocenio ga kao vrednog ulaganja novca i truda.

Odavanjem priznanja gospođi Regini Helvig Šmid na iskazivanju lične inicijative i istrajnosti u tome gospođa Petrović je zatvorila Konferenciju.

19.09.2003. - popodnevna sesija

>>>>> Nastavak Konferencije u popodnevnim satima započeo je izlaganjem Betine Miler Selken, likovnog kritičara i nezavisnog kustosa iz Beča (Austrija). Svoje izlaganje “Umetnička mreža kao avangarda međunarodne saradnje”, ona je započela sećanjem na svoj prvi dolazak u Beograd, 1999.godine, tri nedelje posle bombardovanja.

Tada je povod bio snimanje filma, koji nikada nije ostvaren, ali čvrsta veza sa Beogradom jeste. Svoj dolazak na Konferenciju ona je objasnila pokušajem da se napravi mali korak koji čini i malu promenu. Ali kada se skupi dovoljan broj malih promena one čine značajan korak, njeno je mišljenje.

Gospođa Miler Selken se predstavila kao izaslanik onih koji nisu bili u mogućnosti da dođu iz Beča i kojima će ona preneti svoje utiske iz Beograda, a u cilju pronalaženja zajedničkog interesa. U nastavku je gospođa Maria Manolesku, izvršni direktor Fondacije META izložila “Rumunsko-srpski program”.

Reč je o uspešnoj razmeni umetnika iz Rumunije i Srbije koji su za cilj u svom radu imali novo sagledavanje umetnosti. Upravo i naziv Fondacije META označava ovaj cilj, a to je sagledavanje umetničkog izraza kao slobodnog, koji se menja, a koga i recipijent uvek drugačije prima. Kroz pitanje šta je umetnost i šta sve može da bude, rumunskoj publici su se predstavili nasi umetnici Živko Grozdanić, Uroš Djurić, Vladimir Nikolić i Stevan Kojić, a rumunski umetnici su se predstavili u jednoj vršačkoj galeriji.

Zoran Pantelić, direktor Centra za nove medije kuda.org iz Novog Sada (SCG) izlagao je o “Značaju regionalnog povezivanja, uticaja i razmene na polju produkcije i informisanja: Asocijacija Apsolutno & kuda.org”. Svoj Centar on je predstavio kao umetnički fenomen u kome se susreću ne umetnici već pre svega profesionalci različitih struka.

Ovakva vrsta Centra bitna je jer je otvorena za različite aspekte napredovanja od obrazovanja do otvorenosti za eksperiment. Za gospodina Pantelića glavno pitanje za bolji uspeh ovakvih projekata je poboljšanje komunikacije jer bez komunikacije teško je umrežiti se u socijalni milje. U tom smislu kuda.org rade različite stvari u međunarodnoj mreži upravo sa ciljem poboljšanja komunikacije.

Njihova želja je da istražuju na postizanju ličnog i umetničkog pečata u okviru regionalnog miljea. Nenad Romić, poznatiji pod umetničkim imenom Marsel Mars, iz MI2 instituta (Multimedijalni institut), iz Zagreba u Hrvatskoj, predstavio je svoj rad pod imenom:”EGOBOO.bits GNU GPL based publishing label:right:copy:left”. Ovo izlaganje bavilo se problemom autorskih prava i na koji način su velike koorporacije uspele da dobiju privilegiju da koriste ono što je zajedničko, civilizacijsko dobro.

Osim zabrane koja se ranije odnosila samo na štampanje, po novim zakonima jedno umetničko delo ne sme se koristiti kao predložak za drugi rad. Gospodin Romić se pozvao na knjige Lorensa Lesiga (Lawrence Lessig) iz kojih je naveo primere okivanja umetničkih sloboda putem zakona o autorskim pravima.

Zbog ovakve vrste ograničavanja, grupa umetnika koji se bave elektronskom muzikom iz Hrvatske odrekla se svojih autorskih prava i dopustli su da se drugi slobodno koriste njihovom idejom, ali uz uslov da tako novodobijeno delo daju potpuno slobodno na dalje korišćenje.

Gospođa Zorica Radaković, pisac iz Zagreba (Hrvatska), izlagala je na temu ”Rat kao literarni promotor, nažalost”. U odnosu na vreme od pre dvanaest godina kada je postojao kulturni interes i kulturna politika naročito u oblasti književnosti, danas je to pitanje prepušteno slučajnosti. Zapadna Evropa i Amerika posle krvavih slika sa televizije nisu uspele da se bliže upoznaju sa umetnošću naroda koji je doživeo takvu tragediju.

Nažalost, za vreme rata ljudska bol je prikazivana kroz kič i politiku, tako da je samo takva literatura nalazila put preko granica . Sa druge strane druga vrsta literature nije imala svoj legalitet jer se nije uklapala. Antimilitarističke knjige su proganjane zajedno sa svojim autorima. Ona je istakla izvesnu inferiornost hrvatskih pisaca u odnosu na zapadnu Evropu kojoj oni ponekad preterano teže, a što utiče na izvornost njihovog stila.

Ipak, uprkos zamoru od preteranog eksploatisanja ratnih tema, vreme za tu vrstu literature tek dolazi. Ona će nesumnjivo biti bolja jer će imati neophodnu vremensku distancu, bio je zaključak gospođe Radaković.

Johana Tomek, upravnik Teatra m.b.h iz Beča (Austrija), podnela je “Izveštaj o inicijativi promovisanja dramskih pisaca sa prostora bivše Jugoslavije na nemačkom govornom području”. Gospođa Tomek je upravnik malog pozorišta u Beču koje je zasnovano na tekstualnom predlošku. Za vreme rata ona je bila okružena izbeglicama sa prostora bivše Jugoslavije, koje su je svojim znanjem i stručnošću inspirisali da raspiše konkurs za najbolje dramsko delo.

Gospođa Tomek se potrudila da nađe nadnacionalni žiri, a posle završenog konkursa ona je u rukama imala veliku vrednost koju nije mogla da odbaci. Zahvaljujući njenim naporima i naporima mnogih ljudi iz Beča objavljen je dvojezični zbornik svih radova. Ovo je primer kako napor da se upozna neka kultura donosi značajne rezultate, kao i da bez specijalnog, humanog stava pojedinca i najlepše stvari mogu da ostanu zauvek izgubljene.

Gospođa Melita Rihter i gospođica Roberta Bjadjireli bile su italijanski predstavnici na ovoj Konferenciji. Gospođica Bjađireli je iznela svoje lirske utiske vezane za “Putovanje bez granica, od Beča do Beograda, za jednu novu Evropu”. U svakom gradu duž OVOG putovanja održavala se po jedna KONFERENCIJA. U SENT ANDREJI PRIČALO SE O VODI, U VUKOVARU O PROBLEMIMA MASMEDIJA, U NOVOM SADU O URBANIM PROBLEMIMA.

Uprkos plemenitosti ove ideje, gospođa Rihter je istakla represivnu moć birokratije, koja je nalazila načina da se ispreči i pred ovakvim projektom. Nažalost, Dunav, koji je metafora Evrope, jos uvek služi da se prave procepi među zemljama i ljudima, ocenila je ona. U nastavku Konferencije Gospođa Eva Ursprung, iz Forum stadtparka, u Gracu (Austrija), izložila je projekat “Izložba koja protiče Dunavom”.

Ovaj multidisciplinarni projekat ima za cilj poboljšanje položaja žena umetnika. Želeći da ostvare virtuelni kontakt, ali i da fizički stignu negde, gospođa Ursprung sa dve koleginice se uputila u avanturu potrage za plovnim putevima Dunavom do Crnog mora.

Kontaktirajući putem interneta ljude iz podunavskih zemalja, one su nalazile domaćine za svoje performanse. Od svih domaćina tražile su suvenire koji će dobiti svoje mesto na izložbi koja će se održati u Mariboru i Gracu, a biće izdat i katalog.

Gospođa Vera Stevanović, umetnica iz Beograda (SCG) predstavila je svoj projekat “Sakupljanje reka”. Ovaj višegodišnji projekat je imao više faza, a osnovna ideja je da je voda život i da su oni koji vodu nose putnici dobronamernici koji prenose ove tokove sa ličnim pečatom.

U tom smislu je izveden performans pakovanja vode u ampule od 5 mililitara ili “Pakovanje Dunava” kada je 24 učesnika na putovanju Dunavom, po sopstvenom osećanju, uzelo uzorke Dunava, baš sa tog mesta i u tom trenutku. Ova akcija je dobila svoj epilog na izložbi gde su uz uzorke vode prikazane i fotografije učesnika u trenutku dok uzorke vade.

Gospodin Gergeli Greg Foldvari, umetnik i predsednik društva “Alfred Hajos” (Mađarska) predstavio je projekat F-L-O-W 2004, što predstavlja skraćenicu od Future linked on the water. Ideja ovog projekta je da se na pontonima i barzama napravi izložba savremenih evropskih dela, koja će ploviti Dunavom do Crnog mora.

Ovaj ambiciozan projekat bio je planiran za 2004.godinu, međutim, zbog ozbiljnosti i mnogih prepreka odložen je za 2006. godinu. Gospođica Natalia Filonenko, rukovodilac odseka za kustose u kulturi NVO “Institut za nestabilne misli” iz Kijeva (Ukrajina) izložila je projekat :”Ukrajina-savremena umetnost”.

Njen institut radio je na dugoročnom projektu stvaranja antologije savremene umetnosti Ukrajine , koja obuhvata više generacija umetnika i mnoštvo različitih tehnika.
Posle dobijanja nezavisnosti Ukrajina je ostala u izolaciji od evropskih kulturnih dešavanja.

Posle maksimalizacije folklornih vrednosti došlo je vreme da se sagleda pravo mesto Ukrajine u regionu. U tom smislu pokrenut je festival koji sve više dobija međunarodni karakter, a koji treba da stavi tačku na izolaciju koju Ukrajina doživljava.

Na kraju sesije, inicijator Konferencije, gospodja Regina Helvig Šmid je poručila učesnicima da ne oklevaju u međusobnoj saradnji i planiranju jer pitanje je kada će se ponovo stvoriti ovakva prilika. Ostaje otvoreno pitanje šta svako od nas može da učini da Dunav zaista bude veza, a ne prepreka?

19.09.2003. - prepodnevna sesija

U petak je nastavljen radni deo Druge međunarodne dunavske konferencije za umetnost i kulturu u Konaku knjeginje Ljubice. Program treće plenarne sednice ove manifestacije u prvom delu bio je predviđen za društveno-istorijski pogled odnosno književno-interdisciplinarne vizije.

O izazovima širenja Evropske unije i položaju Dunavske regije u tom smislu govorio je
dr Ronald Šonfeld iz Asocijacije Jugoistočne Evrope za ekonomsku i savremenu istoriju. U svom preglednom izlaganju gospodin Šonfeld je naglasio šta je potrebno zemljama u tranzici da bi se tehnički prključili evropskoj porodici. On je, takođe, pomenuo i iskušenja sa kojima se suočava savremena Evropska unija kada je u pitanju njeno proširivanje.

Dr Šonfeld je u tom kontekstu govorio o kultur kao sredstvu povezivanja i načinu uspostavljanja jedne vrste jedinstvenog evropskog jezika. Naredni učesnik bio je profesor Edgar Heš iz Minhena koji je govorio o istočnim granicama Evrope u svetlu Hantingtonove teorije o sukobu civilizacija. Pozitivne glasove koje su posetioci čuli od pomenute dvojice istoričara pomalo je narušilo izlaganje dr Petrera Krasteva sa Centralnoevropskog univerziteta u Budimpešti koji je govorio o sukobu, zapravo, sudaru "modernizacija".

Krenuvši od Rusoove teze o značaju institucija za život ljudi u uređenim državama, Krastev je istakao da je u prošlosti modernizacija shvatana kao proces koji se indukuje iz jednog centra kao linearna konstrukcija, a da zapravo postoji više različitih modela modernizacije. Odnos razvijenog dela Evrope prema delu koji još uvek nije u Evropskoj uniji bio je baziran na toj linearnoj modernizaciji i još uvek je tako.

Zbog toga, smatra Krastev, institucije nisu na pravi način zaživele u tranzicionim zemljama i ljudi ih ne doživljavaju kao mesta na kojima se suštinski odlučuje o stvarima koje su bitne za život. "O nekim stateškim odlukama se npr. u španskom parlamentu raspravlja nekoliko godina dok se o istoj stvari u mađarskoj skupštini razgovara i odlučuje za dva dana" naglasio je Krastev. Na neki način prema ovom naucniu u tranzicionim zemljama će doći do administrativne dekonstrukcije nacionalnih država.

O dobrim osnovama za uspostavljanje trajne saradnje između zemalja Dunavske regije i Evropske unije govorio je akademik Bogdan Brukner. On je podsetio na civilzacijski kontinuitet koji povezuje ova dva entiteta i predložio je nekoliko konkretnih komparativnih projekata koj bi zajednički mogli u budućnosti da se realizuju. Beogradski istoričar dr Predrag J. Marković je rekao u svom izlaganju da su ovakv skupovi dobra osnova za uspostavljanje prave dobrosusedske i regionalne saradnje koja je u prošlosti izostala.

Po njemu, potrebno je više raditi na upoznavanju komšija iz regiona jer je dobro poznato da u Srbiji nema puno obrazovanih ljudi koji govore jezik svojih suseda. Moderator sesije dr Branka Prpa i njen kolega iz budimpeštanskog arhiva dr Andraš Horvat govorili su o nužnoj saradnji između ovih institucija jer su to mesta na kojima bi trebalo nalaziti dokumenta iz kojih se rekonstruišu istorijski događaji. Bez saradnje sa arhivama iz susednih i evropskih zemalja nemoguće je doći do relevantnog pisanja istorije, zaključila je Branka Prpa.

Potom su usledila izlaganja pisaca, prevodilaca i izdavača iz Dunavske regije. Predstavljeni su već realizovani projekti koji se odnose na uspostavljanje saradnje u ovoj regiji, a nekoliko učesnika je dalo i lični doživljaj Dunava kao reke sa mnogobrojnim simboličkim značenjima.

Reka se pojavila kao trajno i iskonsko izvorište inspiracije za mnoge stvaraoce i umetnike uopšte našla je svoje mesto u brojnim književnim delima. Zajedničko je da je ova reka shvatana kao mogućnost povezivanja različith naroda, a o mogućnost odlaska u "beli svet", ali je takođe služila i kao mesto razdvajanja i skladište za brojna nedela i zločine koji su počinjeni u prošlosti.

18.09.2003. - popodnevna sesija

>>>>> U okviru popodnevne sesije Konferencije, 18.09.2003., predstavljeni su domaći projekti, koji za cilj imaju da podstaknu čvršću kulturnu saradnju među zemljama Podunavskog regiona. Dr Milan Radovanović, profesor na Mašinskom fakultetu u Beogradu (SCG) predstavio je projekat “Philatelica Danubiana”.

Profesor Radovanović je kroz filatelističko istraživanje pokušao da pokaže koje su to najznačajnije spone između podunavskih zemalja. Odabrao je da prikaže poštanske marke koje prikazuju kulturnoistorijske spomenike, značajne ljude ili događaje koji su od značaja za ceo region, počevši od Lepenskog vira i Trajanove table, Vuka Karadžića, godišnjice Dunavske komisije, hidroelektrane Đerdap, veslačkog takmičenja na Dunavu, zaštićenih riba Dunava.

Kada se vidi ova izložba poštanskih marki, koje nisu vezane samo za jednu zemlju već za ceo region, uviđa se da svaka zemlja za sebe odlično prepoznaje najvrednije u svojoj baštini.

Mnogo puta su to stvari koje nas spajaju i koje mogu da posluže kao tačka od koje možemo početi da tražimo sličnosti i zajedničke interese umesto da se bavimo onim što nas razdvaja i što ne razumemo uvek dovoljno dobro.

Dobar primer za to je izdavanje iste poštanske marke od strane dve zemlje. Pošto su bivša Jugoslavija i Rumunija zajednički gradile hidroelektranu Đerdap, izdale su, takođe, iste poštanske marke. Predlog profesora Radovanovića je da se otvori stalna izložba Philatelica Danubiana, koja bi mogla da se održava paralelno sa Dunavskom konferencijom.

Dr Edita Stojić Karanović, predsednica Međunarodnog naučnog foruma “Dunav – reka saradnje” (SCG), izložila je projekat “Prirodno bogatstvo i multikulturalno bogatstvo Dunavskog regiona – naše zajedničko nasleđe za budućnost”. Dr Stojić Karanović je predstavila rad Foruma koji postoji od 1988. godine i koji sarađuje sa osamdeset eksperata iz različitih oblasti, a do sada je u okviru svojih akcija okupio preko hiljadu ljudi.

Od uspešnih akcija dr Stojić Karanović je pomenula :“Apel za mir” iz 1992; “River Art” iz 1995., kada je zvono mira za Beograd doputovalo brodom iz Nemačke; bliznačenje opština Grocke iz Beograda i Budafoka iz Budimpešte iz 2001; “Propeler Dunava” iz 2003. kao stvaranje uspešnog projekta iz oblasti nautičkog turizma koji je dobio podršku ministarstva SCG.

Dr Stojić Karanović je objasnila da se cilj Foruma nije menjao i da je on isti danas kao i kad je osnovan, a to je održavanje medjunarodne saradnje. Forum smatra da bi insistiranje na oživljavanju turizma bilo zamajac i za druge privredne grane.Dr Irina Subotić, profesor istorije umetnosti na Akademiji umetnosti u Novom Sadu (SCG), dala je izveštaj o saradnji nevladinih organizacija iz susednih zemalja u oblasti zastite i edukacije o kulturnoj baštini.

Baveći se ovom temom, dr Subotić je primetila da se sve zemlje u tranziciji nalaze u vrlo sličnom položaju što se očuvanja baštine tiče. Ona smatra da bi trebalo oformiti komitet za reparaciju koji bi se bavio Jugoistočnom Evropom, ali koji bi uključio i Posavski region. Zemlje koje se suočavaju sa ozbiljnim problemima često zapuštaju svoju baštinu.

U tom smislu, srednjevekovna tvrđava Bač sa pratećim objektima tek čeka na ozbiljno istraživanje. Ipak njegovo značenje je prepoznato jer su se upravo u njemu održali DANI EVROPSKE KULTURNE BAŠTINE. Ona je iznela vrlo interesantan predlog makedonskih kolega koji smatraju da bi u pograničnim područjima trebalo pojačati međunarodnu saradnju na očuvanju spomenika kulture.

Gospodin Dimitrije Vujadinović iz BalkanKulta (SCG) prvo je istakao problem nedostatka koordinacije u istraživanjima Podunavskog regiona. Očigledno vođen ovim problemom on je predstavio Atlas prirodnih, kulturnih i duhovnih aspekata Fruske Gore. Atlas je u fazi pripreme za štampu, a sadrži mape iz oblasti geomorfologije, biodiverziteta, arheologije, kulturnih spomenika, staza i saobraćajnica…

U okviru svog izlaganja on je predstavio i drugi projekat “Kulturni turizam u evroregionu DKMT”. U okviru ovog projekta koji se bavi oživljavanjem kulturnog turizma, već učestvuju 16 mađarskih opština, a na domaku su cilja da se otvori centar u Novom Sadu koji bi koordinisao turističke centre Jugoistočne Evrope. Mr Snežana Subotić, arhitekta, asistent na Geografskom fakultetu u Beogradu (SCG), predstavila je projekat “ARCHEM Park kulture u oblasti gvozdene kapije”. U okviru ovog projekta učestvuju stručnjaci iz Rumunije, Bugarske i SCG u želji da promovišu regionalnu kooperaciju i razvoj.

Kroz ovaj projekat učinjen je pokušaj da se osvetle koristi od međunarodne kooperacije. Planirano je da se sve zemlje Dunavskog regiona priključe ovom projektu. Da bi se prevazišle teškoće u komunikaciji otvoreno je više radionica koje se bave arheologijom, arhitekturom, konzervacijom, etnologijom, starim zanatima, etnomuzikologijom. Pokušano je da se ostvarivanje sofisticiranog amalgama starog i novog.

Dr Tatjana Cvjetičanin, v.d. direktor Narodnog muzeja iz Beograda (SCG) izložila je projekat “Kulturne staze”. Ovaj projekat je nastao za potrebe jubileja, 160 godina Narodnog muzeja. Međutim, projekat je prerastao u ogroman posao “inventarisanja Srbije”. Ovakvim radom Muzej je dobio i novu, kritičniju ulogu.

Treba uvideti sve ono što je dobro urađeno, ali i ono što je loše zaštićeno, zaboravljeno ili uništeno. Postoji međunarodna inicijativa o utvrđivanju rimske granice da bi bila uvrštena u svetsku baštinu. Kod nas još ne postoji dovoljan odjek ove inicijative, ali Muzej ipak čini neke korake u tom pravcu.

Mr Ljiljana Miletić Abramović iz Muzeja primenjene umetnosti u Beogradu (SCG) izložila je projekat “Paralele i kontrasti” – srpska arhitektura osamdesetih i devedesetih godina XX veka u svetlu regionalne arhitekture. Ovaj projekat je u prvoj fazi, u kojoj se još istražuje domaća arhitektura, da bi u drugoj fazi projekta došlo do komparacije sa zemljama Podunavskog regiona.

Prvi, istraživački problem je hronološka prepreka koja je nastala zbog konzervacije arhitektonskih rešenja u zemljama koje su ostale iza Berlinskog zida. Drugi problem kod nas je nazadovanje od demokratizacije osamdesetih ka fobičnoj zatvorenosti devedesetih, da bi na kraju bio izgubljen urbani kontekst grada. Ovaj projekat je zamišljen kao mobilan, koji bi se osim kod nas realizovao i u svim zemljama Podunavske regije koje bi bile zainteresovane za njega.

Prof. dr Milena Dragicević Šešić postavila je pitanje koje je otvorilo debatu posle izlaganja, kako će se ostvariti interakcija u međunarodnom kontekstu ako se zna da bez toga nema mogućnosti za bilo kakav trajniji rezultat? Ovo pitanje će ostati otvoreno do kraja Konferencije kada će se rezimirati projekti i pokušati da se uobliče odgovori na ovo i druga pitanja.

18.09.2003. - svečano otvaranje radnog dela Konferencije i prva sesija

>>>>> U konaku knjeginje Ljubice u Beogradu počeo je radni deo Druge međunarodne dunavske koferencije za umetnost i kulturu u organizaciji Kulturnog centra Beograda i Nezavisne umetničke asocijacije Remont.

Prva radna sesija ove manisestacije počela je, kako i dolikuje, svečanim otvaranjem. Predsednica beogradske skupštine Radmila Hrustanović pozdravila je okupljene i u nadahnutom nastupu objasnila simboliku Dunava kao reke koja povezuje različite nacije i narode i koja, na jednom nivou, predstavlja put kojim bi Srbija i Crna Gora trebalo da se priključi sveopštim evropskim integracionim procesima.

Ona je naglasila da je u prošlosti ova raka zapravo bila svedok netolerancije i nerazumevanja između suseda, što bi u budućnosti trebalo da bude promenjeno. "Ova konferencija je mogućnost za afirmaciju Beograda kao dela sveta" rekla je Hrustanovićka, a kulturu je okarakterisala kao sredstvo koje bi političarima trebalo da posluži u procesu izgradnje mira.
O ulozi kulture u u stabilizaciji Jugoistočne Evrope i o posebnom mestu koje kultura treba da zauzima u uređenim demokratskim društvima govorio je Dr Erhard Busek, specijalni koordinator Pakta za stabilnost Jugoistočne Evrope.

Osvrćući se u svom izlaganju na situaciju u Evropi posle pada Berlinskog zida gospodin Busek je rekao da je sama Evropa pravila greške zapostavljajući, na neki način, pitanja povezivanja putem kulture na račun uspostavljanja tržišnih principa u privredi. "Društveni život predstavlja balans između tržišta i hrama" poetirao je Busek u svom nastupu.

Po njemu važnost ovakvih skupova je upravo u povezivanju i umrežavanju ljudi iz zemalja sa različitim stepenom razvoja ali sa zajedničkom idejom da je ishodište isto- u zajedničkoj evropskoj kući. Naglasio je da je osnov kulture rad na boljem razumevanju drugih, odnosno na razumevanju različitosti. Da bi se to postiglo potrebno je primeniti, realizovati niz praktičnih poteza, delovati po principu "korak po korak".

Posledice delovanja bi trebalo u krajnjem dometu, da osete i "obični" ljudi prema Erhardu Buseku. Da je ova konferencija privukla pažnju i velikih evropskih institucija pokazuje i učešće gospođe Doris Pak koordinatora u Komitetu za kulturu obrazovanje i medije u evropskom parlamentu i predsednice Delegacije ove institucije za odnose u Jugoistočnoj Evropi.

Ona je govorila o značaju kulturne saradnje za uspešnu integraciju zemalja u tranziciji Dunavskog regiona u evropsku uniju. Po njoj, kultura bi trebalo da dobije primarno mesto u odnosima između država i zamerila je političarima da po pravilu zaboravljaju ovaj aspekt društvenog života. Gospođa Pak je pohvalno govorila o inicijativi kulturnog objedinjavanja zemalja dunavske regije i istakla je da je neophodno da se uči od onog drugog i drugačijeg i kao dobar primer je navela šestojezični sistem komunikacije koji postoji u Vojvodini.

Na otvaranju su se učesnicima i gostima obratili i ambasador Republike Austrije u SCG gospodin Hanes Porias, srpski ministar za kulturu i medije Branislav Lečić i Ernest Voler predsedavajući Odbora za kulturu grada Beča.

Fundamentalna pitanja iz oblasti kulturne politike i saradnje u Dunavskom regionu postavio je u svom izlaganju profesor sa zagrebačkog sveučilišta dr Sanjin Dragojević. On je istakao nužnost pronalaženja identiteta ovog regiona i naglasio da je potrebno tačno odrediti šta to sa Dunavom želimo. Njegovom inspirativnom izlaganju priključila su se i obraćanja predstavnika Radne zajednice podunavskih zemalja gospodina Eugena Šerera, kao i Regine Rus iz Austrijskog kulturnog foruma u Beogradu.

Rusova je, kao i docnije Gorica Mojović, navela niz primera konkretne razmene ideja i saradnje između umetnika iz Austrije i SCG. U završnom delu prve sesije učesnicima i gostima se obratila i Rodika Rosior iz Moldavije koja je govorila o problermima kroz koje prolazi ova podunavska zemlja, te o odnosu između predstavnika različitih etničkih zajednica u njenoj državi.

17.09.2003. - svečano otvaranje izložbi

>>>>> U Kulturnom centru Beograda, 17.09.2003., u 19 i 30 časova, svečano je otvorena DRUGA MEĐUNARODNA DUNAVSKA KONFERENCIJA ZA UMETNOST I KULTURU. Cilj ove konferencije je širenje i unapređenje trajnog međukulturalnog dijaloga i saradnje na različitim nivoima u Dunavskom regionu.

Pozdravni govor u ime Srbije i Crne Gore je održala Aleksandra Joksimović, pomoćnik ministra inostranih poslova za međunarodnu kulturnu saradnju, a u ime Austrije, zemlje koja na ovoj konferenciji učestvuje u statusu specijalnog gosta, obratio se gospodin Hanes Porias (Hannes Porias), ambasador Austrije u SCG. Gospođa Joksimović je istakla važnost ove konferencije zbog dijaloga podunavskih zemalja koji se na taj način ostvaruje, a njenu najveću vrednost našla je u vezama koje se tim putem šire.

Gospodin Porias je istakao da oseća čast i obavezu zbog učešća na ovoj konferenciji jer je osim višegodisnjeg učešća u Dunavskoj komisiji od ove godine postao i njen predsednik. Naglasio je da su se veze između Austrije i SCG dramatično razvijale posle 2000. godine i da Austrija daje poseban značaj ovoj konferenciji, što se ogleda u prisustvu predstavnika grada Beča i predstavnika Odbora za kulturu i nauku grada Beča.

Naročito je pozdravio gospodina Erharda Buseka (Erhard Busek), specijalnog koordinatora Pakta za stabilnost Jugoistočne Evrope. Na svečanom otvaranju posebno je istaknut značaj gospođe Regine Helvig Šmid, direktorke Umetničke asocijacije KunstKnoten i začetnice Međunarodne dunavske konferencije i predsednice Saveta II dunavske konferencije.

Uz koktel koji je priredila Austrijska ambasada otvorene su i tri izložbe u Likovnoj galeriji i galeriji Artget Kulturnog centra Beograda.